Zagađenje atmosfere 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 19 | Nivo: Fakultet za primjenjenu ekonomiju, Banja Luka

Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno-matematički fakultet.Departman za fiziku
Smer: Fizika,meteorologija i modeliranje životne sredine
Seminarski rad
Zagađenje atmosfere
Predmet: Uvod u meteorologiju II
Novi Sad , maj 2007.
Sadržaj
1. Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1.1. Atmosfera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2
1.1.1. Opšte karakteristike atmosfere. . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1.1.2. Sastav atmosfere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Prirodni i antropogeni aerosoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1. Čestice u atmosferi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2. Aerosoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
2.3. Prirodni aerosoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.4.Antropogeni aerosoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.5.Jedinjenja koja se pojavljuju u atmosferi kao zagađivači u vidu aerosoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . 7
3. Gasno zagađenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
4. Globalno zagađenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10
4.1. Promena koncentracije CO2 i temperature i posledice. . . 10
4.2. Urbanizacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
4.3. Elektromagnetno zagađenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
4.4. Termalno zagađenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
5. Umesto zaključka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
6. Korišćena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
1.Uvod
1.1. ATMOSFERA
1.1.1. Opšte karakteristike atmosfere
Atmosfera je nastala nakon postanka Zemlje kao planete i to oslobađanjem gasova iz Zemlje. Prvo se oslobađala vodena para (H2O) i ugljen-dioksid (CO2) koji su formirali mora,okeane i krečnjak u zemljinoj kori. Kiseonik je nastao fotodisocijacijom vodene pare, pri čemu je vodonik kao laki gas difundirao u vasionu. Kiseonik su oslobađale i biljke. Iz kiseonika u gornjim slojevima zemljine atmosfere je nastao ozon i postao apsorber ultravioletnog i kosmičkog zračenja. Razvoj biljnog sveta je doveo do daljeg oslobađanja kiseonika koji je dostigao nivo kakav danas ima atmosfera. Azot se oslobađao iz Zemlje i vremenom je postao primarni gas atmosfere. Smatra se da je sadašnji odnos azot i kiseonik nastao još pre deset miliona godina. Promene u atmosferi se i dalje dešavaju mada veoma sporo i neprimetno u odnosu na vreme nastanka i formiranja Zemlje. Atmosferom se naziva vazdušni omotač oko Zemlje koji dostiže visinu od oko 970 km.
Ona ima višestruku funkciju i mnoga veoma važna svojstva. Ovaj vazdušni omotač Zemlje omogućava život na Zemlji zaštitom njene površine od kosmičkog i drugog zračenja iz vasione. Sa druge strane atmosfera obezbeđuje osnovne uslove za život: kiseonik, ugljen-dioksid, propušta sunčevu radijaciju zaustavljajući štetno zracenje visoke energije(UV zraci) i dr. Voda, ugljen-dioksid, minerali iz tla i sunčeva radijacija su osnovne komponente koje omogućavaju odvijanje fotosinteze u biljkama i time nastanak organskih jedinjenja,uz oslobađanje kiseonika, što je neophodno za život životinja i ljudi na Zemlji.
Sa meteorološkog stanovišta, atmosfera omogućava prenos sunčeve energije koja dovodi do kretanja vazdušnih slojeva uz nastanak vetra, do isparavanja vode sa tla i njenog kruženja u prirodi, čime se obogaćuje kiseonikom i dovodi do kruženja materija.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]